Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКА И ФЕДЕРАЦИЈА 1994. ГОДИНЕ, СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” (29. 10. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Према наредби Врховног савета одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић добио је задатак да ослободи заузету територију и скрши моћ Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине. Још у току операције „Грмеч 94“ генерал Миловановић наредио је корпусима Војске Републике Српске да издвоје јединице за формирање три бригаде које би предводиле контранапад. Како је људство ових бригада долазило из више корпуса, генерал Миловановић одлучио је да их устроји у три нове формације: Прва српска, Друга српска и Трећа српска бригада. Из разлога што су бригаде Другог крајишког корпуса биле и даље способне за борбу, генерал Миловановић формирао је и три тактичке групе. Свака тактичка група је имала по једну српску бригаду, две бригаде из Другог крајишког корпуса, као и низ мањих јединица (током каснијих деловања биће формирана и четврта тактичка група од Једанаесте крупске лаке пешадијске бригаде и Прве новиградске пешадијске бригаде). Осим тактичких група, у контраофанзиви су учествовали и Шести (Бања Лука) и Седми (Приједор) одред Специјалне бригаде полиције, један оклопни батаљон Првог крајишког корпуса, Студентска бригада (од 4. новембра), као и елементи 65. заштитног пука. Операција је почела 4. новембра, а завршена је 20. када је непријатељ враћен на почетне положаје, а сам град Бихаћ постављен у полуокружење.