Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ПОСТОЈАНОСТ ИЛИ НЕПОСТОЈАНОСТ ИДЕЈЕ О ВЕЛИКОЈ СРБИЈИ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА?” можете погледати 7. маја у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Од тренутка проглашења успостављања прве југословенске државне заједнице 1918. године, а још више у периоду бескрајних уставноправних распри између српских грађанских политичких странака и хрватског националног покрета оличеног у деловању Хрватске пучке сељачке странке, као и од момента усвајања Видовданског устава 1921. године, питање централистичког и унитаристичког уређења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у управно-административном и државноправном уређењу отварало је можда и лажну дилему да ли је јужнословенска држава заправо само један специфичан модел реализације наводно вековне великосрпске националне идеје. Хрватске, делимично и словеначке па и један серкл српских политичких странака усвојиле су мишљење да Југославија представља израз српских, односно великосрпских хегемонистичких тежњи, а не резултат добре процене реалног историјског времена и услова у којима је нова држава створена, што је било поглавито мишљење Двора и водећих српских грађанских политичких, још више интелектуално-академских структура. У вези с овом српској интелигенцији и политичкој заједници наметнутом темом „ломио се“ комплетан процес успотављања функционалности нове државе, што је неминовно условило расправе и о њеној сврсисходности. У ужем политичком смислу дата дилема изазвала је перманентну политичку и државну кризу Југославије која ће добијати на снази све до краја постојања грађанско-монархистичког модела њеног уређења, тј. до уласка земље у Други светски рат 1941. године.
Related
