Предавањеисторичара Огњена Карановића на тему „СРБИЈА ПОСЛЕ МАЈСКОГ ПРЕВРАТА“ (2. 2. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На који начин су од стране политичког Запада формирани наративи о Србији као милитаристичкој држави, односно, како је Мајски преврат у новом веку добио статус вододелнице од које је „српска политичка мисао постала опредељена да замисли остварује на агресиван начин“ – питање је на које Огњен Карановић одговара приказујући ширу и детаљнију слику Србије с почетка 20. столећа. Карановић наводи да је од деведесетих година прошлог века у историографији дошло до успостављања лажних слика које су формирали и перпетуирали неодговорни западни, али и српски историчари. Подстакнути лукративним интересима и личним убеђењима, они су прихватили псеудоисториографију као начин да оправдају злочине почињене од стране политичког Запада према земљи која је догађајем какав је био Мајски преврат показала „хегемонистички начин опхођења и интеракције“. Како Карановић истиче, квазиисторијски аргументи којима се Србија на такав начин представља, корене „свег зла“ препознаје у личностима попут цара Душана и Карађорђа, али и догађајима какав је био државни удар, односно, краљеубиство 1903. године.
У првим данима након Мајског преврата слика Србије била је скандалозна – на улицама је владала чудна еуфорија због завереничког убиства владара, пијани официри су славили, док су Александрове присталице биле у шоку. Према речима Огњена Карановића, „процес поништавања култа Обреновића најпре је спроведен на брзину, стихијски, а потом темељно“, да би се успоставио други култ, непознат Србији. Нови владар, изабран двоструком акламацијом (најпре војника, потом чланова Сената и Народне скупштине), кнез Петар Карађорђевић, обећао је да ће владати искључиво у складу са обновљеним и допуњеним Уставом, који је донет без његовог учешћа. Формирањем три центра моћи (људи окупљени око краља, Народна скупштина и заверенички клан у војсци) почео је српски парламентаризам. Тврдња да је Мајски преврат продуковао српску хегемонистичку милитаристичку праксу резултат је и злоупотребљене чињенице о каснијем ангажману великог броја српских завереника. „Прича да је тако почела агресивна политика Србије према Косову, Албанији и државама у околини потпуна је бесмислица“, истиче Карановић.
