Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРБИЈА ПОСЛЕ МАЈСКОГ ПРЕВРАТА“ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРБИЈА ПОСЛЕ МАЈСКОГ ПРЕВРАТА“ (2. 2. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу. На који начин су од стране политичког Запада формирани наративи о Србији као милитаристичкој држави, односно, како је Мајски преврат у новом веку добио статус вододелнице од које је „српска политичка мисао постала опредељена да замисли остварује на агресиван начин“ – питање је на које Огњен Карановић одговара приказујући ширу и детаљнију слику Србије с почетка 20. столећа. Карановић наводи да је од деведесетих година прошлог века у историографији дошло до успостављања лажних слика које су формирали и перпетуирали неодговорни западни, али и српски историчари. Подстакнути лукративним интересима и личним убеђењима, они су прихватили псеудоисториографију као начин да оправдају злочине почињене од стране политичког Запада према земљи која је догађајем какав је био Мајски преврат показала „хегемонистички начин опхођења и интеракције“. Како Карановић истиче, квазиисторијски аргументи којима се Србија на такав начин представља, корене „свег зла“ препознаје у личностима попут цара Душана и Карађорђа, али и догађајима какав је био државни удар, односно, краљеубиство 1903. године. У првим данима након Мајског преврата слика Србије била је скандалозна – на улицама је владала чудна еуфорија због завереничког убиства владара, пијани официри су славили, док су Александрове присталице биле у шоку. Према речима Огњена Карановића, „процес поништавања култа Обреновића најпре је спроведен на брзину, стихијски, а потом темељно“, да би се успоставио други култ, непознат Србији. Нови владар, изабран двоструком акламацијом (најпре војника, потом чланова Сената и Народне скупштине), кнез Петар Карађорђевић, обећао је да ће владати искључиво у складу са обновљеним и допуњеним Уставом, који је донет без његовог учешћа. Формирањем три центра моћи (људи окупљени око краља, Народна скупштина и заверенички клан у војсци) почео је српски парламентаризам. Тврдња да је Мајски преврат продуковао српску хегемонистичку милитаристичку праксу резултат је и злоупотребљене чињенице о каснијем ангажману великог броја српских завереника. „Прича да је тако почела агресивна политика Србије према Косову, Албанији и државама у околини потпуна је бесмислица“, истиче Карановић.