Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992. ГОДИНЕ – РЕПУБЛИКА СРПСКА И ХРВАТСКА ЗАЈЕДНИЦА ХЕРЦЕГ-БОСНА” можете погледати 27. августа у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Без обзира на противљење представника српског народа, Председништво Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине и Влада СР БиХ усвојили су одлуке о тзв. суверенитету и независности државе, уз захтеве Европској заједници да у потребном тренутку ова југословенска федерална јединица добије међународно признање. Министар спољних послова СР БиХ послао је писмо са таквим захтевом Бадинтеровој комисији 20. децембра 1991. године. Скупштина српског народа у БиХ 21. децембра 1991. године усвојила је одлуку о потреби формирања нове државне заједнице српског народа на простору која би имала статус савезне јединице у оквирима Југославије. Уз подршку Немачке и ЕЗ, а противно Уставу СР Босне и Херцеговине, почетком 1992. године референдум о независности БиХ постао је известан. На основу резултата плебисцита одржаног 9. и 10. новембра 1991. године и уставне суверености Срба у БиХ, у Сарајеву у хотелу „Холидеј ин“, посланици Скупштине српског народа у БиХ усвојили су декларацију о стварању „Републике српског народа Босне и Херцеговине, која се налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица“, 9. јануара 1992. године. Следећи важан корак у детерминисању Српске Републике Босне и Херцеговине било је усвајање устава нове државе 28. фебруара 1992. године. Српска Република БиХ требало је да окупи све насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини у којима је српски народ чинио етничку, апсолутну или релативну већину 1991, али и 1941. године. Новопроглашена српска држава требало је да остане у саставу СФР Југославије. Када су нелегитимне муслиманско-хрватске власти спровеле референдум и прогласиле независност, Српска Република Босна и Херцеговина прогласила је самосталност државе од БиХ 7. априла 1992. године. Српска Република Босна и Херцеговина није изменила свој статус до краја рата, али ипак, од отварања Лондонске конференције 1992. године она је прихватила да њен међународно-правни положај буде решен у оквирима политичке структуре Босне и Херцеговине.