Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992. И 1993. ГОДИНЕ” можете погледати 23. септембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Муслиманско-хрватски сукоб био је оружани сукоб у време рата у Босни и Херцеговини између муслиманских снага предвођених Армијом Републике Босне и Херцеговине са једне стране, и хрватских снага предвођених Хрватским вијећем одбране и регуларном војском Републике Хрватске, са друге стране. Наведени сукоб трајао је од лета 1992. године до 23. фебруара 1994. године када је закључен прекид ватре који је представљао почетак процеса усвајања Вашингтонског споразума на основу ког је створена Федерација БиХ. Због укључивања оружаних снага Републике Хрватске у пресудама Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу овај рат је окарактерисан као међународни конфликт. Крајем априла 1993. године сукоб између Муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини ескалирао је у тотални рат грађанског, међуверског и међунационалног сукоба. Након пораза муслиманских паравојних формација у околини Сребренице појавиле су се информације да ће се на десетине хиљада муслиманских избеглица из источне Босне населити у хрватским енклавама у средишњем делу ове државе. У Кисељаку и Витезу, два енклавна „џепа“ насељена Хрватима северно и западно од Сарајева, хрватскa милицијa у сарадњи са ХВО покренуле су превентивне операције против Армије БиХ.