Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ДО КРАЈА XX ВЕКА” можете погледати 7. децембра у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
На првим послератним изборима одржаним 1996. године очекивано је победила Караџићева Српска демократска странка (СДС). На изборима за Председништво Босне и Херцеговине победио је Момчило Крајишник (СДС), дотадашњи председник Народне скупштине, а током рата друга најутицајнија политичка личност у Републици Српској. Председник Владе постао је Гојко Кличковић, а за председника Народне скупштине изабран је Драган Калинић. Истовремено, на председничким изборима победила је бивша чланица Председништва СР Босне и Херцеговине и потпредседница Републике Српске Биљана Плавшић. Убрзо је дошла у сукоб са Крајишником и Караџићем који су и након повлачења са свих државних и партијских дужности остали веома утицајни у Српској. Сукоб је првенствено био на линији формалне и неформалне поделе моћи, али и преласка из ратних у мирнодопске услове. Појачани су и антагонизми између источног и западног дела Републике Српске. Народну скупштину, изабрану на општим изборима 1996. године, Биљана Плавшић распустила је 3. јула 1997. године. Скупштина није прихватила то распуштање и наставила је рад усвајањем аката који ће касније бити поништени. У пролеће 1997. године Република Српска ушла је у стање политичке кризе. Републичка полиција била је подељена, источни део подржавао је Крајишника и већину СДС, док је западни део подржавао Плавшићку. У Бања Луци су у септембру избили нереди, а демонстранти су наводно покушавали да заузму председничку палату и државну телевизију. Председница Плавшић оптужила је руководство СДС и присталице Караџића за покушај државног удара.
Related
