Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ВЕЛИКОСРПСКИ ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНТЕГРАЛИЗАМ 1929–1941. ГОДИНЕ?” можете погледати 11. маја у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Теза свих сепаратистичких покрета у Југославији, који су истовремено представљали и оштре заточнике „борбе против великосрпског хегемонизма“, била је да су српска политичка и привредна заједница економски злоупотребљавале и искоришћавале друге националне идентитете, посебно историјске покрајине из Аустроугарске. Управо, дата теза злоупотребљавана је у периоду постојања комунистичке Југославије. Још пре Другог светског рата ову шарену лажу успешно су оспоравали економски стручњаци попут Гојка Грђића, Слободана Драшковића и других. Нарочито је разобличена пропагандна вредност књиге хрватског економисте и националисте Рудолфа Бићанића из 1938. године „Економска подлога хрватског питања“. Слободан Драшковић успешно је доказао (коришћењем података самог Бићанића) да су предели Војводине, Словеније, Хрватске и Славоније, у чији састав је улазило 62% становника Југославије, располагали са 77% аграрне производње, 88% шумарске привреде, 74% трговине, 75% индустрије и 70% новчаних средстава. Истовремено, Србија, Црна Гора, Македонија и Санџак, у којима је живело 38% становника Југославије, нису остваривали ни петину дохотка у привреди. Са друге стране, интегралистичка идеологија, уз одржавање централистичког управног и унитарног државног уређења Југославије, додатно је појачала парадокс у колективној свести њених народа. Тај парадокс одражава се у чињеници да је грандиозна већина Срба у великој мери прихватала, па и одушевљавала се југословенским политичким и интегралистичким идеолошким опредељењем и наднационалном свешћу, док је код Хрвата стање било сасвим супротно. За њих је Југославија представљала национални пораз, инхибиторски механизам у коначном остварењу националног циља – реализацији великохрватске идеје о историјском и државном праву. Како би били у стању да пронађу макар и магловити аргумент за дату политику, југословенски интегрализам једноставну су огласили за „политички плашт великосрпске идеологије“.
Related