Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ВЕЛИКОСРПСКИ ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНТЕГРАЛИЗАМ 1929–1941. ГОДИНЕ?” 11. маја на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ВЕЛИКОСРПСКИ ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНТЕГРАЛИЗАМ 1929–1941. ГОДИНЕ?” можете погледати 11. маја у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада. Теза свих сепаратистичких покрета у Југославији, који су истовремено представљали и оштре заточнике „борбе против великосрпског хегемонизма“, била је да су српска политичка и привредна заједница економски злоупотребљавале и искоришћавале друге националне идентитете, посебно историјске покрајине из Аустроугарске. Управо, дата теза злоупотребљавана је у периоду постојања комунистичке Југославије. Још пре Другог светског рата ову шарену лажу успешно су оспоравали економски стручњаци попут Гојка Грђића, Слободана Драшковића и других. Нарочито је разобличена пропагандна вредност књиге хрватског економисте и националисте Рудолфа Бићанића из 1938. године „Економска подлога хрватског питања“. Слободан Драшковић успешно је доказао (коришћењем података самог Бићанића) да су предели Војводине, Словеније, Хрватске и Славоније, у чији састав је улазило 62% становника Југославије, располагали са 77% аграрне производње, 88% шумарске привреде, 74% трговине, 75% индустрије и 70% новчаних средстава. Истовремено, Србија, Црна Гора, Македонија и Санџак, у којима је живело 38% становника Југославије, нису остваривали ни петину дохотка у привреди. Са друге стране, интегралистичка идеологија, уз одржавање централистичког управног и унитарног државног уређења Југославије, додатно је појачала парадокс у колективној свести њених народа. Тај парадокс одражава се у чињеници да је грандиозна већина Срба у великој мери прихватала, па и одушевљавала се југословенским политичким и интегралистичким идеолошким опредељењем и наднационалном свешћу, док је код Хрвата стање било сасвим супротно. За њих је Југославија представљала национални пораз, инхибиторски механизам у коначном остварењу националног циља – реализацији великохрватске идеје о историјском и државном праву. Како би били у стању да пронађу макар и магловити аргумент за дату политику, југословенски интегрализам једноставну су огласили за „политички плашт великосрпске идеологије“.