Предавање историчара Срђана Граовца на тему „Пад династије Обреновић 1842. године” (5. 8. 2025) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.На самом почетку излагања, Граовац је нагласио да се династичка смена на српском престолу 1842. године догодила у узаврелој политичкој ситуацији у којој се Србија налазила након пада са власти Милоша Обреновића, а затим и смрти његовог старијег сина и наследника Милана. Под таквим околностима, на престо је дошао Милошев млађи син Михаило, који је иако малолетан на себе преузео улогу српског кнеза и неког ко је имао задатак да стави тачку на снажне унутрашње политичке сукобе. Време је показао да Михаило није има снаге да се избори са горућим политичким изазовима и да је већ 1842. године његовим падом са власти дошло и до детронизације Обреновића.Граовац је истакао да су паду династије Обреновић кумовали спољни, али и унутрашњи политички разлози. Нема сумње да су се они међусобно преплитали и да су перманентну политичку кризу, започету још 1835. године, а коју ни одлазак са власти кнеза Милоша 1839. године није успео да амортизује, довели до усијања 1842. године, када је кнез Михаило, у такозваној „Вучићевој буни“, протеран из земље. Падом кнеза Михаила збачена је и династија Обреновић, а следствено томе избор Александра Карађорђевића, сина вожда Карађорђа, за новог српског кнеза означио је почетак династичког сукоба, који ће обележити српску политичку сцену све до Мајског преврата 1903. године.
