Предавање историчара Срђана Граовца на тему „ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ – СЕНКА ВЕЛИКИХ СИЛА” (30. 7. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
„Велике силе су увек имале кључну улогу када говоримо о балканској политици. Балкански народи и балканске државе су могли да иницирају одређене процесе, да утичу на одређене одлуке али, када говоримо о кројењу мапе Балкана, кључну улогу увек су имале велике силе. Тако је било и 1912. и 1913. године када су балкански савезници започели Први балкански рат са циљем да изврше своју историјску мисију и ослободе балканске хришћане од вишевековног турског ропства“, рекао је Граовац, истакавши да је у предвечерје Балканских ратова свет био подељен на два међусобно супротстављена блока око којих су се окупљале велике силе: с једне стране биле су силе Атанте (Француска, Русија, Британија), а с друге стране Тројни савез предвођен Немачком, Аустроугарском и Италијом. Све те силе биле су заинтересоване за ситуацију на Балкану и тежиле су да остваре своје интересе.
Захваљујући консензусу који су постигле велике силе око тога да евентуални заплет на Балкану неће бити повод да се два међусобно супротстављена савеза увуку у општи рат, избегнуто је те 1912. године да Први балкански рат постане повод за избијање Првог светског рата. Велике силе су на Лондонској мировној конференцији донеле кључне одлуке о томе како ће изгледати нова мапа Балкана.
Одлуком да се формира независна албанска држава унесена је јабука раздора међу балканске савезнике, што ће бити окидач за сукоб међу дојучерашњим савезницима и узрок за избијање Другог балканског рата.