Руски председник Владимир Владимировч Путин 2005. године у свом годишњем обраћању нацији рекао је да је колапс СССР-а био највећа геополитичка катастрофа века и трагедија руског народа. Десет година касније руски лидер је изјавио да онај ко не жали за Совјетским савезом нема срца, а онај ко жали нема памети. Путин је 2021. године, учествујући у документарној емисији о новијој историји Русије изјавио да је распад СССР-а у ствари био распад историјске Русије под именом Совјетски савез. Управо из ових речи, у више од последње две деценије неприкосновеног лидера Русије, можемо увидети колико су Бољшевичка револуција из 1917. године и распад СССР-а почетком деведесетих година прошлог века оставили снажан утисак на њено садашње руководство. Наравно да то није ништа чудно. Консеквенце руске револуције на свеукупни економски, политички, национални или боље речено опште-друштвени развој Русије су епохалне и осећају се до данас. Са друге стране, на крилима Бољшевичке револуције формирана комунистичка држава показала се недовољно ефикасном да се избори са свим, а посебно економским и националним изазовима. Зато је на концу Хладног рата доживела колапс и коначни слом. Распадом СССР-а Русија је изгубила огромна територијална пространства. Десетине милиона Руса преко ноћи су остали да живе у новим државама, неретко нимало пријатељски настројеним према њима. Све те драматичне политичке промене биле су пропраћене крахом економије. Опоравак Русије уследио је почетком XXI века, управо под вођством Владимира Путина. Самим тим, у новим и бољим друштвеним околностима отворило се питање отклањања негативног наслеђа бољшевизма у политичком и националном бићу Русије. Одговор на ту катастрофу, коју је њихова земља доживела у XX веку руска политичка елита све више проналази у идеји „руског света“, појму који се неретко помиње у светским, па и српским медијима, а који ћемо покушати да што боље приближимо пратиоцима КЦНС на Трибини младих 17. фебруара 2022. године.