Нови осврт Лазара Слепчева на активности Европске уније природно се наслања на тему претходне трибине где било речи о односима између ЕУ и Европе. Други критички осврт усмерен је ка улози Сједињених Америчких Држава, односно, „ЕУ као интегративној творевини најпре на тлу западне Европе с једне и САД с друге стране“. Везе САД и западноевропских народа су, како Слепчев истиче, дубоке и европска „културолошка копча је чврсто утемељена у свест и ткиво америчког човека“. Временом су мигранти с оне стране Атлантика пожелели самосталност, те је формирана САД као „нова демократија“, све моћнија и све већа држава. По завршетку Другог светског рата САД су крочиле на светску сцену као једна од две велике суперсиле, да би нестанком Совјетског Савеза „испољиле своју доминацију готово на свакој тачки земљине кугле“.
Тема ове трибине уско је везана за проблематику западноевропских интеграција и пресудни утицај САД на саме процесе интеграције на тлу европског Запада. Слепчев указује на чињеницу о којој званична јавност не воли много да прича – а то је доминантан утицај САД на сва европска дешавања. Он истиче њихове обавештајне, војне и економске потенцијале, који су од Другог светског рата упрегнути у стварање, развој и одржавање пројекта Европске уније у светлу актуелних дешавања. Међутим, у судару са украјинском кризом „маске падају“ и тај пресудни утицај Америке види се јасније него икада до сада.