Трибина посвећена односима ЕУ и балканских држава је, како Лазар Слепчев наводи, природни наставак након разговора посвећених проблематици релација између бриселске Европе и великих сила. Микрониво који у односима са Европском унијом у новој трибини самерава Слепчев јесте терен који се највише тиче нас. Историја релација између ЕУ и земаља западног Балкана одређена је сложеним геополитичким односима, будући да су се сукоби великих сила често преламали на самом Балкану и то на штету балканског народа. Балкан је, како Слепчев истиче, „перманентно био и остао жива тектоника европског континента“, а његов највећи значај јесте то што припада медитеранском басену и ослања се на топла мора. Слепчев излагање почиње од самог срца теме, објашњавајући природу бриселске Европе и балканског простора – у ужем и ширем смислу.
Говорећи о начинима и стратегијама којима је ЕУ приступала појединим земљама а сходно историјском наслеђу и стратешким интересима, Слепчев прави осврт на процесе придруживања и интеграција са свим врлинама, манама и ситним замкама које Брисел ставља пред земље кандидате за чланство у ЕУ.