У наставку разговора о проблемима евидентним унутар ЕУ, Лазар Слепчев говори о оном који се често „гура под тепих“, а који је на велика врата избацио Брегзит, и прави осврт на ствари које су клица потенцијалног сепаратизма унутар ЕУ. Апсурд и нелогичност унутар рада ЕУ јесте то што њене одлуке често погодују разним сепаратистичким покретима и на најозбиљнији начин их индукују. ЕУ се, како Слепчев истиче, представља као симбол интеграције Европе, с очекивањима да израсте у супердржаву где би све границе биле пука формалност. Буђење нових сепаратизама подудара се с новим решењима регионализације ЕУ, за шта су кључна два момента: формирање Фонда за регионални развој и изграђивање нових идентитета од стране неких региона који су препознали своје посебности. Брисел је успео да мотивише сваки од региона у покушају посредног остварења бенефита, без линка од стране своје централне државе.
Како Слепчев наводи, у Европи живи преко 100 националности и етничких група. Многи су у саставу већих држава, што је потенцијал за ескалацију када је реч о незадовољним етничким групама. Унутар Европе присутно је четрдесетак сепаратистичких група. Интерес САД јесте да ЕУ опстане таква каква јесте, те је држи на окупу и не допушта ситне сепаратизме који би букнули, али не смеју. Сви сепаратистички покрети наступају под заставом ЕУ, сви се куну у бриселску агенду, а прати их апсурд да су у саставу земаља које су пуноправне чланице ЕУ. Ударац на јединство Брисела десио се 2016. када је више од 50 посто гласача Уједињеног Краљевства изгласало издвајање из ЕУ, те је УК ушло у нову еру своје самосталности. Резултати овог референдума су, како Слепчев тврди, победа обичног човека који више није желео да пристаје на експерименте које су либералне елите из земље и Брисела спроводиле на тој територији.