Предавање политичког аналитичара Лазара Слепчева на тему „ПОРТРЕТИ НОВОВЕКОВЉА: ЏОН ЛОК“ (27. 11. 2021) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Тематски блок о политичкој филозофији и њеним најзначајнијим представницима, Лазар Слепчев наставља причом о Џону Локу. Oтац либерализма, енглески филозоф и лекар, сматра се једним од првих британских емпиристичара и најутицајнијих просветљених мислилаца. Пратећи традицију Франсиса Бејкона, значајно је утицао на развој епистемологије и политичке филозофије.
Лок је заступао тезу да је ум при рођењу неисписана табла или tabula rasa и да у нашем уму нема ничега чега претходно није било у чулима. Његова теорија је одговор на метафизичке спекулације о урођеним идејама, па следствено томе идејом назива све што дух опажа у себи или што је непосредни предмет опажаја, мисли и разума. Идеје је поделио према извору (идеје из спољних утисака ‒ идеје сензације, и идеје из садржаја самопосматрања ‒ идеје рефлексије) и према сложености (просте и сложене).
Две расправе о влади Џона Лока установиле две фундаменталне либералне идеје: економску слободу, то јест право на поседовање и коришћење имовине, и интелектуалну слободу, укључујући и слободу савести, коју је изнео у Писму о толеранцији.