Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Логика новог атлантизма“ (16. 5. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У новој трибини Милорад Вукашиновић говори о процесу трансформације САД као новог виталног центра атлантизма – нарочито током 20. века, те настоји да објасни геополитичке, филозофске и историјске основе прерастања Америке у универзалну империју, модел друштва који је обележио 20. век. Вукашиновић сматра како је појављивање студије адмирала Мехена о историјату поморских ратова 1890. године веома значајно, будући да су у том огледу најављени антиизолационистички импулси у америчкој политици који ће се десити у 20. веку. Као веома проницљив аутор, Мехен је објаснио неколико важних димензија новог атлантизма, где пише о потпуној америчкој преоријентацији из телурократске у таласократску концепцију. Занимљиво је да он још тада наговештава успон Кине у светским пословима и помиње важну геополитичку одредницу о тзв. „спорној земљи“, простору који смешта између 30. и 40. степена северне географске ширине.
У другом делу излагања Вукашиновић као кључни догађај за преокретање јавног мњења у САД маркира велику економску кризу (1929–1933) која је оставила ужасне последице на америчко друштво. Тада је на сцену ступио Савет за спољне послове Америке, место консензуса интелектуалних и политичких елита, који је почео да усмерава токове опште светске политике. На конференцији 1933. о националној самодовољности Америке издвојиле су се струје идеалиста (ослоњена на вилсонијанске представе о Америци као универзалном плацдарму за ширење идеја о слободној трговини и људским правима) и реалиста (сматрали су да САД нема снаге за универзалистичку мисију и да је потребно радити на трансформацији тзв. атлантске заједнице свог цивилизацијског и геокултурног круга). Већ 1938. унутар Савета настају припремне студије о уласку САД у Други светски рат, али и текстови који прогнозирају реконфигурацију Европе после рата, након ког потпуну власт у Америци преузима Савет за спољне послове, односно корпоративни капитал окупљен најпре око председника Рузвелта. Вукашиновић наводи и анализира текстове важне за ову тему, као што су они које су писали Мекиндер, Спајкман, Кенан, Кисинџер и Бжежински, а нарочиту пажњу посвећује „Великој шаховској табли“ у којој је прогнозирано како ће се на теми Украјине одлучивати о томе да ли ће Русија више икада бити империја.
