Милорад Вукашиновић започео је предавање осврћући се на време шездесетих година у СФРЈ и њеним односом с Ватиканом. То је био увод за причу о „пацовским каналима“ и појашњење о томе шта се догодило са Његошевом капелом, као и одакле су потекле идеје за њено рушење. Поменувши књигу где се налазе тајно снимљени разговори Тита и хрватског обавештајца, Вукашиновић објашњава: „У том разговору Броз отворено говори о томе да му је жеља да после његове смрти Хрватска постане самостална држава са српским територијама.“ Предавач се на то надовезао говорећи о левоправашким идејама (потеклим из Хрватске) које су полако продирале на тло Црне Горе.
У наставку предавања, Вукашиновић је говорио о политичким приликама у време настанка СРЈ, што је имало за последицу изложеност западним агресорским идејама којима се након споразума у Дејтону, придружио и део руководства Ђукановићеве партије. Затим је било речи о ставу и изјашњавању Црне Горе и њеног народа у односу на Србију по питању НАТО агресије, референдума о изласку из државе са Србијом, као и демонстрацијама на Косову и Метохији (2008) и учлањењу Црне Горе у НАТО. Предавач је потом закључио: „Црна Гора се на неки чудан начин вратила себи, своме својству, својој самосвојности и свом традиционалном српском и православном идентитету.“ На самом крају предавања, Вукашиновић је разјаснио симболичке термине Копна и Мора који се налазе и у самом наслову предавања.