Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Порука српском народу – 24. март 1999. године“ (24. 3. 2022) можете погледати на Јутјуб каналу.
Подсећајући на шестогодишњу доследност да се на дан када је НАТО извршио агресију на српски народ, на трибини Културног центра Новог Сада сетимо овог важног и трагичног догађаја, Милорад Вукашиновић говори о променама у геополитичкој архитектури светског поретка. Он истиче да је битно на нов и објективан начин осветлети трагедију, али и разумети да околности које су до ње довеле нису резултат „неспоразума и историјских ексцеса“, већ дуго припремани планови. Због тога је важно сетити се речи генерала Пјер-Мари Галоа који је предано истраживао и писао на ову тему и који је 2009. године објавио „Поруку српском народу“. Вукашиновић наводи да је реч о знаменитом геополитичару и једном од ретких Француза за ког се може рећи да је објективно анализирао агресију. Он је истицао одговорност Немачке за разбијање Југославије, а у својим записима ослањао се на приватне разговоре које је водио са групом немачких генерала, након којих је сагледао немачке оперативне разлоге за разбијање Југославије на штету Срба – од реваншизма због освете Србима за улогу у ратовима, чему се мора додати и сатанизација Срба у немачким медијима, до економских калкулација и великог плана да Немачка изађе на топла мора.
Генерал Галоа бавио се и улогом Америке на нашим просторима и разлозима који су утицали на њено учешће у разбијању Југославије на штету Срба. Вукашиновић је истакао неколико теза које говоре у прилог овој тврдњи, с нарочитим нагласком на русофобију, као важан рукавац америчке спољне политике. Он наглашава да су Срби на Балкану посматрани као „мали Руси“ и да је србофобија само један крак велике русофобије. Галоа је критиковао и француску спољну политику у процесима разбијања Југославије, нарочито Митерана и потоње председнике. У књизи „Крв петрола – Босна“ указао је на „ужасну кампању дезинформација у западним медијима“, коју су и у Француској на још вишем нивоу водиле опскурне личности, попут Данијел Митеран. Вукашиновић истиче да постоји архетип размишљања који није антисрпски и противруски и наводи светле примере, попут генерала Галоа. Велика је трагедија која је задесила српски народ на данашњи дан и бројне су њене последице, али само неговањем културе сећања може се подстаћи повратак изгубљеног самопоштовања и самопоуздања – закључује Вукашиновић.
