У другом делу трибине о рату против демократије Милорад Вукашиновић пажњу посвећује „мрежним ратовима“ који су мање видљиви али опасни, а претходе обојеним револуцијама и хибридним ратовима. Вукашиновић истиче како је реч о војној стратегији коју је осмислила америчка војска и да се мрежни ратови могу назвати „креативним разарањем“ и „перманентном револуцијом“ која се води 24 часа и у свим правцима, а трансформише друштво у смеру који одговара елитама. Суштина ових ратова јесте, како Вукашиновић наводи, овладавање вредносним системима и свешћу не само непријатеља, него и пријатеља и да се они учине зависним од информација које мрежа пласира путем медија који су под потпуном контролом. Важно је да се потенцијални непријатељи у потпуности пасивизирају.
Мали број људи свестан је унутрашње логике читавог процеса јер актери мрежних ратова велику пажњу посвећују социјалној и когнитивној сфери. Њихов главни проблем је питање легитимитета, који се проверава једино на изборима, јер – ко може присвојити право да доноси одлуке у име већине? Вукашиновић наводи како овде није реч о изборима, већ о превратима, али да би се легитимисао један преврат „мора се створити утисак да је то једини излаз, да је друштво ужасно, да су политичке елите корумпиране, да су проблеми неразрешиви, да су противречности друштва огромне – што је непрекидна производња хаоса“. За стварање таквог утиска задужени су медији који су путем добро разрађеног механизма предводници мрежноцентричних ратова, а исходи тих револуција никад нису повољни за већину, јер се увек иза сцене појављује једна унапред припремљена мањина која тачно зна шта ради и како све то функционише.