Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „СФРЈ у рукопису закулисе (1971–1991)“ (21. 9. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На почетку овомесечне трибине Вукашиновић истиче је временски период од 1971–1991. године један од најсложенијих периода у историји међународних односа у оквиру којег су многи утицајни фактори подстицали дезинтеграцију југословенске државе.
Од почетка шездесетих година односи између САД, као водеће земље Запада и СФРЈ, ишли су узлазном линијом. О томе сведоче и многобројни уговори који су склапани, што јавно, што тајно између СФРЈ и САД. Формирање Несврстаних донекле је променио те односе, а убрзо је СФРЈ изгубила статус „најповлашћеније нације у трговини са САД“.
Концепција трилатеризма, повезивање САД, Европе и Јапана као најбогатијих региона света, означила је почетак завршне фазе Хладног рата чија је карактеристика била прелазак из фазе статичног биполаризма на модел тзв. прикривених акција којима су управљале утицајне организације светске закулисе као што је Билдерберг група. Укључивањем Римокатоличке цркве у светску политику, модел прикривених акција у односу на Совјетски савез ушао је у нову фазу.
Француски генерал Галоа лично је сведочио да је немачка операција растурања СФРЈ дуго планирана. На идентичан начин је о СФРЈ говорио и Бжежински 1978. године, тада у својству Картеровог саветника за националну безбедност.
Напослетку, Вукашиновић истиче да је немогуће амнестирати Јосипа Броза од историјске одговорности за оно што се догодило свега десет година након његове смрти. Поред њега, огромну одговорност за трагедију Срба носе његови комунисти који су, осим часних изузетака, послушно извршавали Брозове антисрпске налоге.