Предавањеисторичара Милована Балабана на тему „Македонска православна црква – раскол који траје” (28. 1. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Тема која деценијама уназад оптерећује Српску православну цркву и црквене односе на просторима бивше Југославије јесте раскол услед једностраног проглашења аутокефалности Македонске православне цркве. Историчар Милован Балабан напомиње да често није довољно наглашено колико ово може бити опасно. Суштина раскола јесте супротстављање унутрашњем устројству цркве и непослушност према одлукама и ставовима читаве Васељенске цркве. За разлику од јереси која подразумева другачије учење, раскол чине покушаји да се издејствује нешто ван одлука Саборне цркве, којим се следбеници оваквог поступања сами изопштавају. Акт који, како Балабан наводи, „не признаје Васељенска црква којој је глава Христос“, не може донети благодети његовим извршитељима и црквама док се не врате у оквире ингеренције СПЦ.
Мотив оваквог поступања је етнофилетистички, што је чин који је још у 19. веку означен као јерес када је створен Бугарски егзархат којим је бугарска црква устројена по етничким принципима. У Македонији су последице раскола видљиве и данас, а Балабан истиче да је већина тамошњих храмова запуштена, као и да су неки изгубили своју подразумевану намену: Храм Светог Пантелејмона сада је ресторан, Храм Свете Софије је концертна дворана, док је Храм Светог Наума хотел у ком су мошти светитеља извргнуте руглу. Због жеље за стварањем македонске нације, архијереји који су првобитно пристали да потпишу преговоре са СПЦ сагласност су повукли, осим архиепископа Јована који деценијама уназад трпи мучење и ком је Балабан у коначници предавања упутио молитвену подршку.
