Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „ФРАЊО ТУЂМАН И ЕТНОЦИД НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ; СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ТИТОВЕ СМРТИ” можете погледати 21. јуна у 21.00 час на нашем Јутјуб каналу.
У ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе „Свилени” са 363 војника извршили су пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, смештено на јужним обронцима Псуња, ког је бранило укупно око стотинак бранилаца, припадника Територијалне одбране из тога и суседних српских села и добровољци из Србије, наводи Веритас. У току борбе за „проклету утврду”, како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, „зенге” су у току дана, када су браниоци са мештанима славили Светог Николу, овладали целим местом. Тада су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из тог села, док их је неколико десетина прошло вишемесечну тортуру у хрватским казаматима. Према сведочењима преживелих логораша, „зенге” су пред собом редом палили све куће и убијали и цивиле и браниоце након одбацивања оружја и предаје. Злочин и даље није истражен, иако извори и са хрватске и са српске стране наводе имена људи за које сумњају или тврде да су злочин извршили. По налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и покопавали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани и своја два сина Тихомира (20) и Драгана (23), саопштио је Веритас. Са те локације у појединачним ексхумацијама до 2013. ексхумирано је и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су страдали у борби. У октобру 2013. са те локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано. За остале жртве још се не зна ни место укопа. Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН. Веритас наводи да се у Хрватској та акција котира као „једна од првих херојских битака Домовинског рата, у којој су ‘четници’ претрпјели велике губитке – око стотину мртвих”, док су на хрватској страни губици износили 13 погинулих и више десетина рањених.