Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРПСКА АКЦИЈА У СТАРОЈ СРБИЈИ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ ОД 1903. ДО 1912. ГОДИНЕ (други део)ˮ (6. 7. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Јулска трибина историчара Огњена Карановића тематизује чувену Српску четничку акцију, с посебним освртом на улогу Србије и њених националних елита у сузбијању репресалија над српским народом, спровођених од стране турских централних и локалних власти, арнаутског башибозука и бугарског војно-обавештајног и безбедносног апарата на просторима Јужне и Старе Србије у периоду од 1903. до 1912. године. Ово предавање наставак је разговора из марта 2022. године, а односи се на други део историјског развоја и улогу Српске четничке акције, креиране и имплементиране у циљу субијања страхотног „јаука са Југа“, који је мучио српски живаљ на просторима данашњег Космета и Северне Македоније од 1905. године, па све до Балканских ратова.
На почетку предавања Карановић подсећа на есенцијалну улогу тзв. Илинденског устанка у Македонији из 1903. године. Након гашења устанка и новог „таласа“ турских репресалија над локалним становништвом, српској влади и угледним представницима политичких, војних, финансијских и интелектуалних елита у Србији постало је јасно да устројство снажне акције усмерене према циљу заштите биолошког опстанка и очувања националног идентитета српског народа у Старој и Јужној Србији представља приоритет за све националне снаге српског етничког колективитета. Међутим, у наредне две године, а под утиском тешких пораза које је Српски комитет доживео у борбама, пре свега са бугарским комитама (посебно у две битке на Челопеку 1905. и 1906. године), српским политичким и војним властима постало је очигледно да је структури и плановима Српске акције потребна једна темељна реорганизација. Карановић је нагласио да је до тога дошло након састанка првака Српског комитета у Београду, 4. јула 1905. године. Од поменутог састанка почела је друга фаза развоја Српске четничке акције, када је Српски комитет реорганизован у унутрашњу и спољашњу организацију, са прецизно изграђеном инфраструктуром и структуром његових специфичних организационих јединица. Почетком треће фазе над делатностима Српског комитета непосредну надлежност остварили су Српска војска и Влада Краљевине Србије. Наведене околности имале су пресудну улогу у каснијем успеху Српске четничке акције у њиховим основним мисијама – заштити српског народа и очувању његовог духовног и националног идентитета у тим спорним областима. На крају предавања, Карановић је нагласио да је Српска четничка акција у Старој и Јужној Србији завршена са великим успехом после 1913. године, те да је рад потоњих југословенских и српских комунистичких политичких елита био „заслужан“ за поништавање свих тековина епске борбе српског народа за заштитом и афирмисањем свог националног, духовног и политичког статуса у Јужној и Старој Србији.
