Предавање мср Огњена Карановића на тему „СРПСКО – ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1945. ГОДИНЕ ДО МАСПОКАˮ 28. децембра на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРПСКО – ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1945. ГОДИНЕ ДО МАСПОКАˮ 28. децембра у 20.00 часова на нашем Јутјуб каналу.

Српска национална идеја озбиљно је доведена у питање пре свега југословенског заблудом, којој су у свим Југославијама највише подлегли Срби. Када се говори о југословенској заблуди потребно је да имамо на уму пре свега прву Југославију које не би било без српског учешћа у рату, огромних људских жртава и још већег моралног кредита са којим је Србија изашла из тог сукоба. Југословенска заблуда састојала се у томе што су Срби, одричући се у првој Југославији и свог имена и својих националних симбола, поверовали да та држава представља трајно решења српског националног питања, док је за друге народе (Хрвате, а касније и Словенце) та држава представљала само пролазну појаву на путу ка сопственој држави. Слободан Јовановић је критички писао у емиграцији да су се у новој држави Срби одмах национално демобилисали, док су се други (пре свега Хрвати) одмах у тој земљи национално мобилисали. Још одређенији је у овом погледу био Алекс Драгнић: „Прва грешка коју су Срби починили после стварања Југославије била је да престану да мисле као Срби и да почну да мисле искључиво као Југословени. Они нису успели да доведу у склад интересе Србије са интересима нове државе. Док су друге етничке групе водиле рачуна прво о својим посебним интересима. Срби су прво разамишљали о општим, то јест југословенским интересима“. Данас се често поставља питање да ли је Југославија била могућа после Јасеновца?! Право питање можда би требало да гласи: да ли је она уопште била могућа и пре Јасеновца?! Стварајући прву Југославију Срби су испољили спремност да живе са другим народима. Други, међутим, нису хтели заједницу већ своје државе. Број „других“ који су хтели своју државу после Другог светског рата се удвостручио, поред осталог и одвајањем делова од самог српског националног корпуса и „рађањем“ нових нација под идеолошком заштитом „комунистичког сивила“. Српска национална идеја доведена је у питање и комунистичким насиљем, које је два пута проглашено легитимним од стране међународне заједнице, тачније речено од политичког Запада.