Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ОД 1992. ДО 1995. ГОДИНЕ“ можете погледати 29. септембра у 21.00 час на нашем Јутјуб каналу.
У првим годинама краткотрајног историјата Републике Српске Крајине показало се да је њен политичко-правни и привредни систем у великој мери зависан од Савезне Републике Југославије, што је свакако условило сложеност прилика у „книнском политичком животу“, али и својеврсну нестабилност саме државе. Односи између Книна и Београда били су веома сложени у јануару 1992. године. Разлог за ову чињеницу препознајемо у неслагању у вези са имплементацијом Венсовог мировног плана. Милан Бабић био је уверен да план не одговара интересима Српске Крајине, док се Слободан Милошевић залагао за његово усвајање у раној фази. Као резултат спорова са Милошевићем, Бабић је потпуно изгубио поверење у званични Београд. Скупштина Српске Крајине одбацила је план распоређивања мировних снага у Хрватској, 22. јануара 1992. године, да би ту одлуку променила већ 9. фебруара исте године. Неколико недеља касније, Бабић је разрешен са дужности председника, а у складу са израженом политичком вољом власти у Србији, за новог председника Републике Српске Крајине изабран је Горан Хаџић, док је Здравко Зечевић постао председник владе Српске Крајине. С обзиром на то да се Бабић и његове присталице нису сложили са том одлуком Скупштине, у Српској Крајини настало је својеврсно двовлашће. У Српској Крајини одржани су први вишестраначки председнички и парламентарни избори 22. децембра 1993. године. Уз Милошевићеву подршку у другом кругу избора победио је Милан Мартић. Бабић је пристао на компромисну позицију министра спољних послова.