Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СМЕНА СРПСКИХ ЛИБЕРАЛА 1972. ГОДИНЕ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА” можете погледати 10. априла у 20.00 часова на нашем Јутјуб каналу.
Хрватски МАСПОК угушен је крајем 1971. године након 21. седнице Председништва Савеза комуниста Југославије. Било је то време кад су ојачале тенденције националне државности република и постојао је страх од слабљења државног централизма. Либерали су сумњичени и да су помирљиви према критици федералног централизма и захтевима за слабљење партијског монопола СКЈ. Приговарано им је и што не желе да осуде хрватски Масовни покрет. У медијима је 18. октобра 1972. године објављено Титово „писмо” члановима СКЈ– позив на борбенију партију, „демократски централизам” и већи надзор СКЈ над друштвом. Наредних дана дошло је до састанка југословенског председника Јосипа Броза Тита и руководилаца СК Србије и СР Србије. Високи функционери ЦК СК Србије: Марко Никезић (председник ЦК СК Србије), Латинка Перовић (секретар ЦК), Бора Павловић (секретар ГК СК Београда) поднели су оставке 26. октобра 1972. године. Следи чистка „либерала” у Србији и другим републикама. Из солидарности са њима и Коча Поповић је тада дао оставку на све функције, у потпуности се повукавши из политике. Након што су поднели оставке, Никезић и Тепавац одлазе у првоборачку превремену пензију, а Латинка Перовић остатак живота посвећује научном раду, путем ког је покушавала да прикаже српски национализам и улогу Србије у претходном и овом веку, као главни реметилачки фактор на простору бивше Југославије. Нашли су се у строгој изолацији, која је постала нарочито непријатна кад је штампа почела писати о њима као антититовској групи. Уместо Никезића и Перовићеве изабрани су др Тихомир Влашкалић и Никола Петровић.
Related
