Предавање мср Огњена Карановића „Српско-хрватски односи у Титовој Југославији” 12. маја на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „Српско-хрватски односи у Титовој Југославији” можете погледати 12. маја у 21.00 час на нашем Јутјуб каналу. Након Титове смрти, а у последњој деценији постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, побуњени Албанци на Косову и Метохији захтевали су да Социјалистичка Аутономна покрајина Косово добије статус конститутивне републике са правом самоопредељења до оцепљења, почевши са немирима 1981. године. Етничке тензије између косметских Албанаца и Срба трајале су током целе деценије, што је довело до раста противљења политичких руководстава Савеза комуниста Србије уставном статусу високог степена аутономија покрајина и неефикасном систему консензуса на федералном нивоу. Дати статуси препознати су као препреке остваривању интереса српског народа у јединственој држави. У таквим околностима као политички вођа у СР Србији појавио се Слободан Милошевић 1987. године. Милошевић на челу Савеза комуниста Србије преузео је контролу у аутономним покрајинама Косово и Војводина, а Милошевићеви партијски истомишљеници из Савеза комуниста Црне Горе преузели су власт и у овој републици 1989. године. Јачање Милошевића у Србији и присталица јаке средишње власти у Југославији изазвало је снажно противљење политичких руководстава у СР Словенији и СР Хрватској, који су се залагали за дисолуцију постојећег система, али и разградњу Југославије у времену промена у средњој и источној Европи. Савез комуниста Југославије распао се у јануару 1990. године. Осим у Србији и Црној Гори, где изборе добија Милошевић и његови савезници, националистичке политичке партије у обновљеном вишестраначком систему односе победе на првим демократским изборима после 1945. године, у сецесионистички оријентисаним федералним јединицама. У току 1991. године, једна за другом, сецесионистичке републике проглашавале су независност од Југославије, али статус српске националне и конститутивне заједнице изван Србије и Црне Горе остао је нерешен. Након низа међуетничких инцидената уследили су ратни сукоби, прво у Словенији, затим у Хрватској, на крају и у Босни и Херцеговини.