Предавање мср Огњена Карановића „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1945. ГОДИНЕ ДО МАСПОКА – ФЕДЕРИРАЊЕ ФЕДЕРАЦИЈЕˮ на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1945. ГОДИНЕ ДО МАСПОКА – ФЕДЕРИРАЊЕ ФЕДЕРАЦИЈЕˮ (24. 01. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Историчар Огњен Карановић враћа се започетој анализи српско-хрватских односа у Титовој Југославији и послератним годинама. Основна тематска окосница трибине тиче се предочавања положаја Срба и српског фактора per se у овој државној творевини, док сам предавач указује на многе догађаје и потезе који су унапред гарантовали неповољну српску позицију. Карановић се бави генезом овог проблема сежући до првог уједињења како би указао на фундаменталне особине и српског и хрватског националног и политичког идентитета у том периоду. Такође, ово предавање конкретно акценат ставља на период друге Југославије и феномен који је и у науци познат као „федерирање федерације”.

Судбина Срба у Хрватској само је један сегмент сложене историје српско-хрватских односа. Карановић истиче да је у суштини свих сукоба увек било једно исто нерешено питање, а то је оно национално. У исцрпној анализи понуђени су погледи на хрватски, словеначки и српски третман поменутог, при чему је уочен и један нарочит проблем – „Срби о националном питању нису ни размишљали” јер су се увелико идентификовали са југословенском идејом као државном, са идеологијом садржанојпробл у фрази „братство и јединство”, те политичким принципима самоуправног социјализма, како закључује Карановић. Национално питање било је уједно и вишеструко избегавано с обзиром на то да би именовање стварног проблема могло довести до оптуживања за национализам, а то је била својеврсна „јерес за Партију”. Карановић систематично мапира све кризне тачке овог односа, осврћући се на поједине историјске личности, попут Едварда Кардеља и Владимира Бакарића, али и на стандардни језик и Новосадски књижевни договор. Другим речима, све оно што је условило распламсавање кризе крајем шездесетих година прошлог века, закључно са објашњењем процеса „федерирања федерације”, Карановић доводи у непосредну везу са превратним догађајем какав је био Маспок.