Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ ОД 1945. ГОДИНЕ ДО МАСПОКАˮ (28. 12. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Последње предавање историчара Огњена Карановића у 2022. години представља анализу српско-хрватских односа у послератном периоду, тачније од 1945. до почетка педесетих година, што је уједно и први део покушаја да се тај однос сагледа кроз кључне догађаје читавог ХХ века како би се на предстојећим трибинама дошло до сасвим савременог тренутка. Карановић, парафразирајући Туђманове речи о сну о независној држави која храни срце Хрвата, закључује да није спорна жеља народа да има сопствену државу, него чињеница да она почива на (нео)усташким фундаментима, тако да српски фактор буде сасвим одстрањен, што је, закључно са деведесетим годинама, насилно и спроведено. Предавач опажа, такође, да атмосфера која је обележила ратне и послератне године није оставила простора за „колективну катарзуˮ јер се, по природи ствари, комунистичка власт „уплашилаˮ да ће бити структурно и политички урушена уколико се активирају питања српско-хрватских односа из прошлости.
Карановић наводи да је на место изостале „послератне колективне катарзеˮ пласирана испразна фраза о „братству и јединствуˮ, указујући на чињенице које се суштински противе овој пароли – кадровско питање Партије, неравноправан положај Срба, небрига према народу који је преживео геноцид итд. Једнако, на трибини је било речи и о феномену који одликује све Југославије, почев од оне из 1918, када је укорењен страх од „измишљеног великосрпског хегемонизмаˮ. Ту су и конкретни примери који сведоче о императиву да српски интереси буду ограничени, попут гашења српске периодике или територијалне неправде какве су спровођене у Илоку, Винковцима, Вуковару и многим другим срезовима на Кордуну или Банији. У завршници предавања стоји став да је „идеја југословенства била једини начин за Србе да очувају духовни идентитетˮ, али да о равноправном положају унутар ове творевине није било ни говора. Стога Карановић најављује наставак отпочете теме и развијање питања српско-хрватских односа током деведесетих.
