Предавање историчара мср Огњена Карановића „УСТАВ СФРЈ ИЗ 1974. ГОДИНЕ КАО ПРАВНИ ОСНОВ ГУШЕЊА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА” (17. 4. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У излагању о историјату процеса који су условили усвајање чувеног Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије из 1974. године, Огњен Карановић нагласио је чињеницу да су у делима српске и постјугословенске историографије дате околности увек посматране и анализиране са аспекта проучавања унутрашњих политичких прилика у последњој деценији Титове власти. Карановић је потом представио резултате истраживачких послова професора Свирчевића, који је доказе о намерама југословенских комуниста предвођених Титом и Кардељом да у повољном политичком тренутку омогуће дезинтеграцију Југославије, пронашао у анализама британске обавештајне службе СОЕ у току Другог светског рата. Карановић је нагласио како је „Устав СФРЈ из 1974. године био логичан корак након имплементације уставних амандмана од 1968. до 1971. године“, који су потпуно изменили политичко-правну структуру, систем и карактер југословенске државе.
Заправо, Устав из 1974. године био је „круна федерирања федерације“ и правни оквир за успостављање привремене конфедерације, лабаво повезаних конститутивних елемената у СФРЈ, која би у повољном тренутку добила могућност да се у потпуности дезинтегрише. У описаном уставном систему, положај Србије био је потпуно маргинализован и због чињенице да је највишим правним актом сада био дефинисан статус њених аутономних покрајина као државотворних елемената конфедерације. Карановић наглашава како је било предвиђено да суверена права народа и народности буду остваривана само путем институција конститутивних субјеката СФРЈ, што су сецесионистичке републике злоупотребиле 1991. године у процесу распада Југославије. Уставом СФРЈ из 1974. године створен је комплексан, гломазан, бирократски, партикуларан антидржавни организам, који је убрзо постао и апсолутно нефункционалан, што је условило пропаст југословенске привреде, економије и њеног државног устројства.