Опречна мишљења владају о лику и делу Владимира Иљича Уљанова Лењина, али нико не може оспорити значај који су у светским размерама изазвали његови поступци и прегнућа. На прошлој трибини историчара Срђана Граовца акценат је био на Лењиновој биографији и Октобарској револуцији, која је била тек почетак, само средство како би се остварио Лењинов приоритетни циљ – потпуна трансформација руског друштва. Граовац истиче да се његова мисија огледала у претварању Русије из полуфеудалне у комунистичку државу са друштвом егалитета. Иако се суочавао са бројним проблемима, нарочито на плану унутрашње политике, Лењин је одлучио да испуни обећања дата руском народу, која су подразумевала решавање аграрног питања и успостављање примирја. Ови поступци допринели су расту његове популарности, али револуционар се суочио с великим проблемом када је сагледао резултате избора за уставотворну скупштину, где је његова партија убедљиво поражена од стране есера.
Лењинов „задатак свих задатака“ била је револуција и он ју је спроводио како би до краја трансформисао друштво, а као примарне циљеве поставио је одвајање цркве од државе, изједначавање права мушкараца и жена, право на абортус… Међутим, економски хаос који је револуција изазвала довео је до незамисливих имовинских и новчаних проблема, тзв. „црвеног терора“. Лењин је, како Граовац наводи, био велики идеалиста, човек невероватне енергије који је сматрао да све своје идеале може претворити у дело и, што је најгоре, у томе је успевао.