Предавање историчара мср Срђана Граовца на тему „Наполеон и Александар I – француска или руска Европа” (19. 4. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У уводном делу трибине, Граовац истиче да је владавина руског цара Александра I остала упамћена по његовом обрачуну са највећим војсковођом свог доба и француским царом Наполеоном Бонапартом. То није био само сукоб два моћна владара или две доминантне државе, већ два виђења будућности света. Наполеон је представљао једну нову грађанску Европу, која се стварала на тековинама Француске револуције, док је руски цар Александар I био бранилац старе феудалне Европе, чији крај је неумитно долазио. Исход тог сукоба одредио је судбину старог континента у годинама и деценијама које су уследиле. Иако је руски цар изашао као победник из тог рата против Наполеона, иако је играо кључну улогу на Бечком конгресу, чије одлуке су удариле темељ новог међународног поретка, његова визија Европе суштински никад није заживела.
Граовац наглашава да је Александар I кроз Свету алијансу, савез европских владара, покушао да успостави трајни мир на Старом континенту што се показало као утопија. Наиме, задатак Свете алијансе био је да спречава било какве нове револуционарне процесе у Европи и да чува тековине Бечког конгреса. Међутим, нити су све европске државе биле спремне да прихвате превласт Свете алијанси, нити су желеле да по сваку цену следе њена начела. На крају крајева, сама Русија је имала више штете него користи од те организације, зато што јој је везивала руке у решавању за њу приоритетног Источног питања.
Напослетку, аутор закључује да је заштита постојећих граница представљала један од кључних задатак Алијансе, чиме је и интегритет Османлијског царства био гарантован. Самим тим, ни Русија није могла да се активно укључи у пружање подршке балканским хришћанима, у њиховим ослободилачким тежњама, као ни у борбу за контролу над Босфором.