Предавање историчара мср Срђана Граовца на тему „РУСИЈА И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ” (28. 12. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Последње овогодишње предавање историчара Срђана Граовца примарно се бави Русијом и Источним питањем, што је подстакнуто претходном трибином предавача о Кримском рату. На овај начин предавања се међусобно допуњују, стварајући ширу слику самог историјског феномена и пружајући могућност повезивања Источног питања у целини са данашњим тренутком. Граовац наглашава да је ово питање дуго „оптерећивало међународне односеˮ и да је његов spiritus movens питање судбине Османског царства. Русија је у поменути процес директно инкорпорирана, на челу са Петром Великим који је настојао да „Русију укључи у европски политички животˮ.
Граовац однос Русије према Источном питању дели у неколико историјских етапа. Поменутом Петру Великом, уз ког се уско веже и „увођење Срба, Грка, Бугара, а на крају крајева и Румуна у Источно питањеˮ, прикључују се потези Катарине Велике, те предавач исцрпно образлаже и анализира ову „прву фазу руског виђења Источног питањаˮ, осврћући се на ратове, потенцијалне савезнике, освајање многих области, као и на указивање Русије као „заштитнице балканских хришћанаˮ. Друга фаза, условно речено, наступа у XIX веку и маркирана је покушајем Русије да са Црног изађе на Средоземно море. Граовац надаље предочава околности Кримског рата, потом и периода Наполеонових ратова, што повлачи и анализу доба владавине Александра I и касније његовог брата Николаја I, а све у функцији акцентовања кључних вектора руског становишта спрам Источног питања. Балкански ратови и Први светски рат анализу воде завршетку, када се може рећи да је ово питање са руског аспекта последњи пут начето, јер по избијању Револуције и Грађанског рата оно бива стављено ad acta, остављајући простор образложењу предавача зашто се може сматрати да је „Источно питање суштински решено на штету Русијеˮ.
