Предавање Мухарема Баздуља на тему „Бели орлови над Србијом“ (12. 6. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Овомесечна трибина Мухарема Баздуља представља шесто по реду предавање из циклуса „Сведоци Атлантиде“ на којем ће аутор покушати да осветли личност једног писца који се нашом тематиком бавио у својим књигама, песмама, есејима и писмима, а који се бавио првенствено Београдом али и неким другим деловима Југославије непосредно после II светског рата. Реч је о Лоренсу Дарелу, британском писцу, романсијеру и путописацу из 20. века.
Дарел је рођен у Индији, у породици британских колонизатора. Своју родну земљу напушта са 12 година и одлази у Велику Британију где ће наставити школовање. Наследивши омањи иметак након очеве смрти, Дарел је напустио школу и преселио се у Блумсбери са намером да постане писац. Године 1935. сели се на острво Крф заједно са својом првом женом, мајком и млађом браћом и сестром. На Крфу се сусрео са медитеранском културом, која ће извршити пресудан утицај на његово стваралаштво. Радио је на нижим позицијама дипломатске службе у британским амбасадама у Египту, Родосу, Аргентини, Југославији и Кипру. О службовању у Југославији, Београду и комунистичким званичницима у преписци са пријатељима и у књигама, изражавао се изразито негативно.
На књижевном пољу дебитовао је збирком песама Чудни фрагменти али је признање стекао пишући романе. Писао је под снажним утицајем, Т. С. Елиота, Д. Х. Лоренса и Хенрија Милера. Најпознатији је по тетралогији Александријски квартет, која се састоји из романа „Јустина”, „Балтазар”, „Маунтолив” и „Клеа”. Ова сензуална и поетска студија о љубави написана је богатим језичким изразом и техником мењања перспективе. Тетралогија је постала интернационални бестселер и омогућила је Дарелу економску независног. Ипак, његова каснија дела, укључујући и сличном техником написано петокњижје Авињонски квинтет, остали су у сенци његовог најпознатијег остварења. Био је осам пута номинован за Нобелову награду, али је никада није освојио. Године 1961. био је најближи овом престижном признању али је Нобелову награду за књижевност добио је Иво Андрић.
На крају, Баздуљ закључује да је Дарелово присутво у нашој култури видљиво кроз велики број превода његових књига и путописа, за шта су заслужни велики али и мали издавачи као и чињеницу да је управо Дарел био инспирација многим уметницима са ових простора при стварању својих уметничких дела.