Након кратког биографског увода, Баздуљ је говорио о развојном путу Крсте Папића, који је, као и многи редитељи у тадашњој Југославији, каријеру започео као асистент афирмисаним редитељима, а потом режирао сегменте омнибус филмова. Након документарца о феномену гастарбајтерске популације, 1969. године снимио је „Лисице“, филм награђен у Пули, који је изазвао снажан одјек и отворио му нове могућности. У фокусу предавања била су три Папићева филма: „Лисице“ (1969), „Тајне Николе Тесле“ (1980) и „Живот са стрицем“ (1988). Као и у досадашњим предавањима, ови филмови посматрани су у ширем контексту југословенске кинематографије, њеног развоја и особености. Баздуљ је истакао да „Живот са стрицем“ на известан начин затвара круг започет „Лисицама“, јер се Папић поново враћа динарском простору и сличној историјској епохи. „Живот са стрицем“ био је номинован за Златни глобус, што представља значајан међународни успех.