Нови циклус књижевних предавања Мухарема Баздуља носи назив „Поезија Атлантиде“, а прво у низу посвећено је српској народној поезији. Аутор подсећа на корене усменог стваралаштва, помињући значајну улогу Вука Караџића, и утицај које је народна поезија имала на стране писце. Објашњава и да је усмена књижевност, када се гледа целокупна историја човечанства, настала много пре појаве писмености, и да је култура у својој суштини усмена. У том контексту, Баздуљ за илустрацију овог предавања бира слабије познату народну песму, која се не налази у читанкама, а коју је Вук забележио и објавио 1845. године – Цар Константин и ђаче самоуче.
„Ако гледамо савремени тренутак, па и ово наше предавање које се емитује преко Јутјуба, људи све више гледају подкасте, слушају аудио књиге које имају одређен успон у свету, и та идеја важности усменог за човечанство у крајњем смислу није уопште незанимљива, као и потреба за причом, за поезијом, нарацијом, по многим антрополозима еволутивно је условљена и увек је постојала.“