Предавање Мухарема Баздуља на тему „Владимир Дедијер: Прилози за биографију“ (7. 3. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
„Археологију Атлантиде“, циклус трибина о значајним, а скрајнутим фигурама српске културе, Мухарем Баздуљ наставља предавањем о Владимиру Дедијеру. Ко је био човек који је широј јавности најпознатији као Титов биограф, постепено се открива низом прича и сведочанстава које Дедијера осветљавају као веома занимљиву и интригантну личност свог времена. Напуштање студија права због тешке финансијске ситуације и ангажман у „Политици“, околности су које су у великој мери одредиле читав његов ауторски профил и опуштенију литерарну поетику која га презентује као „помало дивљег и неформалног аутора“. Од дописничких ангажмана из Љубљане и Лондона, преко активног делања у Комунистичкој партији, до породичних трагедија (прва Дедијерова жена Олга погинула је за време битке на Сутјесци, а тринаестогодишњи син Бранко извршио самоубиство под притисцима тајних служби, као и други син Боривоје) и познанстава са највиђенијим савременицима из свих културно-политичких сфера, Дедијер је представљен као веома важна фигура свог доба. Био је делегат Југославије када су у Сан Франциску формиране УН, водио је дневник који га је квалификовао за позицију Титовог биографа, био је члан, а затим и председник Раселовог суда који је испитивао ратне злочине у Вијетнаму и Латинској Америци, познавао је људе попут Чаплина, Пикаса, Маркеса, Сартра – „целу политичку и уметничку репрезентацију 20. века“, а са многима од њих је и блиско сарађивао.
„Афера Ђилас“ узроковала је Дедијеров дисидентски статус, и мада му није укинута слобода, изгубио је позиције, стан и посао и постао социјални изопштеник. Захваљујући репутацији, факултетском образовању и добром познавању енглеског језика, на Западу му је понуђен ангажман, те се преселио у САД, где је написао свој magnumopus, и, према Баздуљу, најзначајније дело – „Сарајево 1914“ (првобитно објављено на енглеском под називом „The road to Sarajevo“), „дефинитивну и непревазиђену књигу о Сарајевском атентату“. Баздуљ истиче нарочито Дедијерово занимање за ратно право и из те перспективе покушава да наслути његов став о тренутном сукобу између Русије и Украјине, подсећајући на велики интервју који је Дедијер годину дана пред смрт дао С. Пљакићу и у ком је напоменуо да „моћни дуго памте и осветнички су настројени“. Као једну од занимљивости из Дедијеровог живота, Баздуљ наводи детаљ са његове приступне беседе у САНУ, када се поводом допуњеног и критиком прожетог издања Титове биографије, Михиз Дедијеру обратио следећим речима: „ововремени Краљевићу Марко, иако си турска придворица, алʼ си опет наша перјаница“.
