Једно занимљиво предавање окупило је синоћ Румљане у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми. Јелена Арсеновић, виши кустос етнолог Завичајног музеја Рума причала је о вампирима у српској народној традицији. Предавање „Од етнолошког до модерног приказа вампира“ упознало је публику са „најпопуларнијим“ српским вампирима Сави Савановићу, Петру Благојевићу и Павлу Арнауту, као и о самој српској речи вампир коју је прихватио цео свет.Веровање у вампира се не везује само за наш народ, оно је било познато код различитих словенских народа. Називи за ову мрачну фигуру имају сличне основе код Руса, Украјинаца, Белоруса и Бугара, што указује на општесловенску повезаност.„Прва асоцијација на српског вампира је Сава Савановић. Сава Савановић је лик из приче Милована Глишића „После деведесет година” у коме је он представљен као вампир по легенди која се прича у овом крају. По свим елементима народне традиције, како се веровало да изгледа и да се понаша вампир, тако је Милован Глишић ставио у своје дело. Он је кроз ту приповетку критиковао та сујеверја, али касније је Кадијевић направио драму, односно најпознатији српски хорор филм „Лептирица“, тако да се Сава Савановић приближио нашој стварности“, рекла је Јелена Арсеновић.Ово предавање истражује путање веровања у вампира, како се оно развијало од етнолошког до модерног приказа. Осим тога, било је речи и како су вампири постали део две културне идеологије – балканске и западне и како су пронашли место у популарној књижевности и кинематографији.Предавању су присуствовале председница Општине Рума, Александра Ћирић и њена заменица Биљана Поповић Јовановић.Извор: Општина Рума
