Предавање Огњена Карановића на тему „Логор Јасеновац – српско-хрватски односи у Другом светском рату; други део“на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „Логор Јасеновац – српско-хрватски односи у Другом светском рату; други део“на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „Логор Јасеновац – српско-хрватски односи у Другом светском рату; други део“ ( 29. 3. 2021. ) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Настављајући причу о јасеновачком логору, Карановић се осврнуо на саму структуру највећег концентрационог логора у тадашњој Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Јасеновац има много шире значење од само велике површине логорских јединица на којима су биле изграђене бараке, односно логорски кампови.

-То су практично биле фабрике смрти, мучилишта у дословном смислу те речи. Јасеновачки логор је заправо био један омањи град са доминантним српским, православним становништвом. Обухватао је више кампова: Камп I Брочице, Камп II Крапје, Камп III Циглана, Камп IV Кожара, Камп V Стара Градишка. Додатна блиска подручја са губилиштима су била Градина, Јабланац, Уштице, Млака, Дубица (кречана) и Граник (на реци Сави) – истакао је Карановић.

Логор Јасеновац основан је како би били уништени сви људи неподобни за НДХ, а нарочито српски живаљ. После Срба, највише су страдали Јевреји и Роми. Комплетна ромска заједница доведена је у Јасеновац и махом су радили гробарске или најтеже физичке послове. Ниједан Ром није преживео дуже од три месеца у логору, а у целокупној НДХ преживело је тек неколико десетина Рома. Сви заточеници су мучени глађу, а нарочито су били злогласни камп Циглана и такозвана Звонара – објекти специјализовани за мучење заробљеника глађу.

Интензитет масовних убијања нарочито је појачан пред сам крај рата да би се замели трагови јасеновачких стратишта и уклонили докази масовних злочина. Април 1945. године био је најкрвавији месец, а комплетна архива с документацијом је уништена.