Историчар Огњен Карановић предавање је започео постављањем питања колико је атентат на Стјепана Радића одиграо улогу у будућим дешавањима са Југославијом. Предавач је потом говорио о политичкој сцени након смрти Николе Пашића, те је у склопу тога појаснио и раслојавање унутар радикалне странке, став који је заступао краљ Александар Карађорђевић, а такође је говорио о парламентарним изборима који су претходили убиству Стјепана Радића. Појашњавајући циљеве странке Стјепана Радића, Карановић каже: „И за њих је био циљ, што ћемо касније чути, једноставно да та југословенска идеја и југословенска држава помогну управо хрватском народу да изгради самосталну државу. То је срж сукоба између хрватских политичких елита са једне стране и српских странака, првенствено из Београда, са друге стране.“
У наставку, предавач је детаљно образложио шта се догодило у скупштини. Наиме, представио је карактер Стјепана Радића који је често изазивао на сукобе вређањем владајуће коалиције којој је припадао и Пуниша Рачић. Затим, Карановић је објаснио и које су се још значајне личности налазиле уз Стјепана Радића, те и да је тог дана (20.06.1928) Радић одлучио да не говори и да је заправо расправу са Пунишом Рачићем водио Иван Пернар. Међутим, због неподношљиве атмосфере на седници и увредљивих речи Ивана Пернара, Рачић вади револвер и, поред осталих, рањава Ивана Пернара и Стјепана Радића. Радић умире два месеца касније због лошег здравственог стања и последица рањавања. Одговоривши на питање са почетка, да овај догађај није убио Југославију, већ само нарушио односе српског и хрватског народа, Карановић је предавање привео крају.