Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ПУЧ У НДХ 1944. ГОДИНЕ: СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“ можете погледати 24. децембра у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Завера Вокић–Лорковић била је средином 1944. године покушај министра унутрашњих послова Младена Лорковића и министра оружаних снага Анте Вокића да формирају коалициону владу са Хрватском сељачком странком (ХСС): напустити силе Осовине и уз помоћ Хрватског домобранства придружити Независну Државу Хрватску савезницима. План је потекао из ХСС-а који је такође био укључен у преговоре са савезницима. Завера се завршила масовним хапшењима и погубљењем главних завереника, укључујући Лорковића и Вокића. Због пораза које су осовинске снаге претрпеле од савезника, неке државе осовине покушале су да промене страну. 1. августа 1944. на Тајланду је збачен пројапански лидер Плаек Фибунсонгкрам. 23. августа 1944. године, када се Црвена армија приближила Румунији, румунски краљ Михаил извео је пуч против диктатора Јона Антонескуа и придружио се савезницима. Недуго након пуча у Румунији, Отаџбински фронт у Бугарској свргнуо је пронемачку бугарску владу 2. септембра 1944. Три дана касније, Совјетски Савез је објавио рат Бугарској, убрзо окупирајући североисточни део земље. Бугарској војсци је наређено да не пружа никакав отпор. Бугарска се савезницима придружила 8. септембра 1944. Дана 15. октобра 1944. регент Мађарске Миклош Хорти објавио је да је Мађарска прекинула рат и покушао је да прими примирје са Совјетским Савезом. Као одговор на то Немци су покренули операцију Панцерфауст, ухапсили Хортија и поставили Ференца Сзаласија, лидера фашистичке странке, за вођу Мађарске. Мађарска је наставила да се бори против Црвене армије на страни Осовине до краја рата.