Вируси инфлуенце (грипа) у природи стално циркулишу међу животињама, посебно међу птицама. Током овог процеса неки од вируса се трансформишу у нове типове вируса који се преносе са човека на човека и могу поседовати пандемијски потенцијал. Шпанска грозница, прва од три пандемије грипа које су погодиле човечанство у 20. веку, током 1918. и 1919. усмртила је око 50 милиона људи, а њен изазивач је био вирус инфлуенце А (H1N1), највероватније птичијег порекла. Због своје нагле појаве и високе смртности, пандемије заразних болести изазивају страх код људи и велику медијску пажњу. Ова велика епидемија грипа која је харала светом од 1918. до 1920. године била је најстрашнија епидемија после куге из 1346. године. Број жртава је тешко поуздано констатовати, јер та заразна болест и није била дијагностицирана, а регистар умрлих није најпомније вођен. Данас се ипак зна да је од шпанске грознице умрло више људи но на бојиштима Првог светског рата. Предавач је одговорио на питање на који начин је ова глобална пошаст утицала на даљи развој човечанства до данас.
У оквиру програма Са културом код куће, предавање Огњена Карановића на тему „Шпански грип 1918 – 1920 – пандемија која је променила свет“ (28.05.2020.) може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.