Предавање Огњена Карановића на тему „Споразум Цветковић−Мачек и Српско-Хрватски односи у Краљевини Југославији 1939. године“ 24. новембра на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „Споразум Цветковић−Мачек и Српско-Хрватски односи у Краљевини Југославији 1939. године“ можете погледати 24. новембра у 20 часова на нашем Јутјуб каналу.

Потписивањем тзв. народног споразума између Драгише Цветковића и Влатка Мачека 26. августа 1939. и именовањем шефа ХСС за потпредседника нове Југословенске владе створена је Бановина Хрватска. Њена територија обухватила је Савску и Приморску бановину, потом хрватске котаре, односно срезове из осталих бановина: Брчко, Травник и Фојницу из Дринске, потом Дервенту и Градачац из Врбаске, Дубровник из Зетске, те Илок и Шид из Дунавске. На основу Уредбе о Бановини Хрватској на банске власти пренете су надлежности у области пољопривреде, трговине, индустрије, шума, рудника, грађевине, социјалне политике, народног здравља, физичког одгоја, правде, просвете и унутрашње управе, док су остали послови (спољна политика, војска, железница и пошта) остали у надлежности југословенских власти. Након мартовског војног пуча 1941. свој улазак у владу генерала Душана Симовића, Влатко Мачек је условио проширењем надлежности банских власти на послове жандармерије. Уопште узев, споразум Цветковић–Мачек означио је победу етноцентристичке концепције ХСС. Нарушавањем државног централизма започет је процес даљег преуређења Краљевине Југославије. Формирање Бановине Хрватске наишло је на критику српских политичара из редова Удружене опозиције. Истовремено нису била испуњена сва очекивања хрватских политичара. Приликом обраћања јавности 29. августа 1939. Влатко Мачек је указао на неке спорне тачке у споразуму: „Ми се нисмо могли нити у територији сложити и зато смо у споразуму узели Савску и Приморску бановину, те прикључили к томе територију град и котар Дубровник, хрватске котаре из Босне: Травник, Фојницу, Брчко, Градачац, Дервенту, а из Славоније Илок и Шид. Тим није питање хрватског територија ријешено дефинитивно, јер смо ставили у споразум нарочиту клаузулу, да ће се дефинитивни опсег Бановине Хрватске установити, кад се буде преуређивала читава државна заједница. […] Јер, посве друкчије ће изгледати дотични териториј Бановине Хрватске, буде ли у ново преуређеној државној заједници рецимо и аутономна Војводина или не буде, друкчије буде ли и аутономна Босна или не буде”. За Влатка Мачека стварање Бановине Хрватске означавало је само прву етапу у процесу остварења максималних циљева.