Предавање Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 1928/29. ГОДИНЕ – УБИСТВО СТЈЕПАНА РАДИЋА“ 22. септембра на Jутјуб каналу КЦНС

Предавање Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА 1928/29. ГОДИНЕ – УБИСТВО СТЈЕПАНА РАДИЋА“ можете погледати 22. септембраа у 18:30 на нашем Јутјуб каналу.

Крвава скупштинска драма имала је пролог у политици човека кога је бивши поглавар Босне и Херцеговине, Стјепан Саркотић, назвао „ненормалним човеком“, јер најчистији програм др Анте Старчевића алхемичарски меша са неколико капи социјалистичког уља. Тај исти Саркотић, кога су Срби упамтили само по злу, ништа није праштао Радићу, који је у пијаној новембарској ноћи 1918. једини био против Београда и потом начинио салто мортале: „Ја не могу држати за нормалног човека оног, који се претворио од глорификатора Марије Терезије, Франца Јозефа, једном речи од обожаваоца Хабзбурга у хабзбургождера… и поклоника династије Карађорђевић.“ Како је од скупштине направљена механа најнижег типа, Срби су Радића могли да прогутају, али нису могли да га сваре. Зато је краљ Александар испрва прихватио „хрватског пророка“ и његове смућене визије, јер га је „сматрао оруђем које ће му бити податно“. Радић је привукао „Александра својом хипертрофијом идеја, духовитошћу изражаја, способношћу ентузијазмирања, формалном прилагодљивошћу, својим животним оптимизмом“. Стипица, како су га звали његови говорљиви следбеници, умео је Александру да се подвуче под кожу:

Хрватски сокол сад к Теби лети.

Звијездо Карађорђева дома

Изнад облака, муња и звона

Поздрав ће Теби донијети…