Предавање политичког аналитичара Лазара Слепчева на тему „Портрети Антике: Плотин“ (29. 4. 2021) можете погледати на званичном Јутјуб каналу КЦНС.
Позноантички филозоф Плотин сматра се утемељитељем неоплатонистичког правца у филозофији, последњег раздобља грчко-римске филозофске праксе.-Плотинова филозофија еманационизма говорио о Једном, као искону бића из којег истицањем (еманацијом) настају дух, душа и ствар која је потпуно одсуство бића – небиће. Смисао филозофије је повратак човека своме искону. Врхунац овог пута је екстаза, мистично иступање из себе којим човек превазилази одељену свест и стапа се са Једним – појаснио је Слепчев.
Неоплатонизам је назив за религијско-мистичну школу Платонове филозофије. Најзначајнији представник новоплатонизма био је филозоф Плотин који је деловао у Александрији, а касније и у Риму, важећи за чувеног учитељ филозофије. Неоплатонизам је значајно утицао на ранохришћанску теологију. Византијски цар Јустинијан Први је затворио Платонову Академију, забранио учење филозофије, те је након тога неоплатонизам наставио да се развија искључиво у хришћанском руху.