Предавање Срђана Граовца на тему „Албанска побуна на Космету 1944−1945. године“ ( 23. 11. 2020 ) можете погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Говорећи о албанској пoбуни на Космету, Граовац је нагласио да она неизоставно мора бити посматрана у контексту спољнополитичких збивања пред крај Другог светског рата, односно повлачења нацистичке Немачке са Балкана крајем 1944. године. Такође је важан фактор била Велика Британија која је имала интерес да заштити своје позиције у Албанији и Грчкој. До размирица између Београда и Лондона дошло је упркос томе што је Британија током рата активно помагала народноослободилачку војску Југославије и долазак Комунистичке партије на власт у Југославији. Крајем 1944. и почетком 1945. Британија је замерила Југославији „узвоз револуција“ у суседне земље (Грчку, Албанију), осетивши угроженост властитих позиција на Балкану и Медитерану.
Интерес Британије у актуелизовању косовског питања огледао се најпре у томе што је Британија у проблему Косова видела шансу за стварање првих конфликата унутар социјалистичког блока. Британски емисари су у Албанији код вођства албанских комуниста често отварали тему припадности Косова после рата, покушавајући тиме да унесу раздор између албанског и југословенског руководства. Британска подршка балистима на Косову представљала је одмазду и упозорење због југословенске ангажованости у Грчкој и помагања комуниста у Грчком грађанском рату који се распламсавао у децембру 1944. године.
„Упркос ангажованости, Британија ипак није могла да буде главни окидач побуне, нити је могла да утиче на њен даљи ток“, истакао је Граовац.
