Предавање Срђана Граовца на тему „Албанско питање у комунистичкој Југославији“ можете погледати 22. октобра у 12 часова на нашем Јутјуб каналу.
У модерној епохи, у периоду после Другог светског рата, албански национални покрет у социјалистичкој Југославији испољавао се у првом реду преко тзв. паналбанске идеје – уједињење свих етничких и историјских територија које су насељавали Албанци на Балканском полуострву. Од краја шездесетих година 20. века Албанци су масовно кренули у процес редефиниције свог политичког и националног статуса унутар СФРЈ, што је подстицало, како се тада говорило, „еманципацију и афирмацију“ албанске заједнице. Тај процес довео је и до настанка албанског националистичког покрета подржаваног од локалне комунистичке елите. Тако су продубљене групне ксенофобије и етничке дистанце обележене тешким репресалијама, заправо терором албанских сепаратистичких групација над српским народом на Косову и Метохији, уз сталне политичке напетости и нестабилности као појаве дугог трајања. Мучни су примери раздвајања и изолације па и малтретирања српске деце, а поготову хушкања албанске деце да нападају српску децу или да чине штете суседима или јавним добрима. Пале сe и уништавају усеви, пушта сe стока у засаде и обрађене њиве, узурпира сe земљиште, заграђују извори, пали летина, демолирају куће, нападају деца док чувају стоку; жене и женска омладина из страха од различитих малтретирања не смеју да одлазе на њиве ради обраде земље нити да излазе из својих дворишта. У примере најгрубље расне сегрегације спадају случајеви кад Срби морају да чекају да у продавницама последњи буду услужени, а дешавало сe да не добију робу док je не затраже на албанском језику…
Најтежи су притисци, разуме сe, убиства, раширенија у селима него у градовима. На територији општине Вучитрн убијен je Србин зато што није хтео да изврши наређење суседа Албанца да уништи своје свиње; на територији општине Титова Митровица убијен je Србин који je истерао са своје њиве намерно пуштена говеда једног Албанца која су уништавала његове усеве; на територији општине Подујево убијен je Србин на прагу своје куће зато што није хтео своје имање да прода у бесцење; на територији општине Приштина убијен je Србин гвозденом шипком, наочиглед жене и деце, зато што са своје стране пута није склонио запрегу по захтеву Албанца, и други случајеви. Том списку треба додати и сурово убиство двадесетдвогодишњег Данила Милинчића у наручју његове мајке Данице, које je јуна 1982. године извршио Албанац Муса Ферати, на Даничиној њиви код цркве Самодреже. Убиство у коме су учествовала и двојица малолетника, Ферати je пропратио речима: „Ово не може да буде српска земља“.Све су то случајеви који припадају већ давно познатом репертоару злочина у геноциду над српским народом, који сe на овом подручју изводи већ више стотина година. Потпуно истоветни случајеви наћи ће сe у било ком списку зулума, Ракићевом из 1910, или у званичном списку српске владе из 1899, или у списку руских конзула из 1875, аустријских повереника из 1900, или пећких Срба из 1864, итд.
Related
