Након предавања о Призренској лиги и питању Косова у Југославији током Другог светског рата, сасвим је очекивано дошло на ред и Албанско питање у комунистичкој Југославији. Ова тема је и данас важна српском народу, не само на територији КиМ, и потребно је сагледати њену суштину. „У суштини проблема преплићу се различита права, с једне стране српски народ и српска држава полажу историјско и државно право на Косову и Метохији, које нико не може да оспори, јер, на крају крајева, целокупно културно наслеђе, нарочито материјално, до османских освајања јесте српско. Албанско културно наслеђе можемо третирати тек као нешто што се јавља у последњим деценијама, јер све оно што је стварано у време Османлијске државе је уствари турско. И међународно право је у потпуности на страни Србије, што Резолуција 1244 и потврђује“, објашњава Граовац, додавши да је, с друге стране, несумњиво национално и етичко право на страни Албанаца, јер данашњи пописи бележе већину албанског живља.
Став комуниста био је дати примат националном праву над историјском и државном, које је Димитрије Туцовић, оснивач Српске социјалдемократске партије отворено и заговарао. Према томе, ако су Албанци већина, Косово припада њима. Данас Димитрија Туцовића Албанци најчешће и цитирају, говорећи да је он сведочио злочинима српске војске 1912. „Несумњиво да је он те злочине које је описивао и видео, што се у ратовима и дешавало, али одговорно тврдим на основу историјских чињеница да то није систематски чињено, и да је Димитрије Туцовић са својим следбеницима то касније у политичкој борби преувеличавао, најчешће када би у Парламенту улазили у сукоб са радикалима“, говори историчар.
Проблем српско-албанских односа није од јуче, већ датира деценијама уназад. Данас је исељавање Срба са територије КиМ, отимање имовине и многобројне претње од стране Албанаца оправдано економском ситуацијом, што није реално оправдање. На крају треба рећи да је чињеница да су Социјалистичка република Србија и Југославија уложили огромна средства на Косову.
Следеће предавање Срђана Граовца биће о улози УДБА-е, Озне и војске и самог Александра Ранковића у догађајима од 1944/45. па до 53. године, а више о теми „Албанско питање у комунистичкој Југославији“ погледајте на снимку испод.