Друга призренска лига настала је 1943. године уз велику подршку Немаца након што су видели шта се дешава на глобалном нивоу. Схвативши да губе рат и да се руска војска полако приближава, Немцима је било важно да ставе Албанце под своју контролу.
Албански живаљ био је разноврстан, тачније састављен од великог броја племена различитих вера (махом муслиманске, али и католичке и православне), тако да је првобитно било неопходно сузбити верски фактор како би се створило јединствено албанско тело. Сузбијањем верског фактора радило се на јачању националног.
На чело Друге призренске лиге, која добија име као омаж на Призренску лигу насталу 1878, Немачка обавештајна служба поставља Бедрија Пејанија. Друга лига је чак и у организацији имала извесне сличности са пређашњом, тако да је осим централног комитета имала и локалне, среске и општинске комитете.
„Немци су покушали преко Друге призренске лиге да обједине све Албанце око себе, да им обећају ту Велику Албанију за шта се Призренска лига залагала, да им дају тај простор под њихову управу у нади да ће они подржати њихове ратне напоре. Албанци то и јесу делимично урадили, али не у оној мери у којој су то Немци желели“, наводи Граовац.
Још једна важна карика у причи о Другој призренској лиги је тзв. Бали Комбетар, албанска организација најчешће спомињана ’42. у Албанији, међутим, основана још 1932. године са идејом о Великој Албанији. Бали Комбетар водио је Митхад Фрашери, потомак чувене породице Фрашери која је учествовала у стварању Прве лиге.