Предавање историчара Срђана Граовца на тему „Српски Бизмарк – Јован Ристић“ можете погледати 1. октобра у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.
Велике људске и материјалне жртве током XIX столећа српски народ је поднео у својој бескомпромисној борби за обнављање давно угашене државности. Комбинујући ратна и политичка средства, Срби су успели да 1815. године прво стекну аутономију, затим да је прошире, да би на крају 1878. године обезбедили пуну независност и међународно признање своје земље. Током те борбе Србија је имала бројне незнане и знане јунаке који су с оружјем у рукама освајали слободу, али и државнике чији је допринос изградњи модерне Србије немерљив. Три српска великана дипломатског и политичког деловања обележила су то столеће српског Ризорђимента: Илија Гарашанин, Јован Ристић и Никола Пашић. Сваки од њих је представљао врхунски политички ауторитет у одређеном временском интервалу и доносио историјске одлуке у тим судбоносним временима за народ и државу. Јован Ристић је готово четврт века био кључна личност српске политичке сцене и то баш у време када је Србија водила два рата против Османлијске царевине, проширила своју територију и стекла пуну независност и међународно признање. Међутим, још пре свега тога, када је Ристић тек стицао драгоцено дипломатско искуство као српски дипломатски представник у Истанбулу, дао је немерљив допринос у ослобађању српских градова од турске власти, па и самог Београда. Тада је стекао велику наклоност кнеза Михаила Обреновића, док је његов надређени, министар и председник српске владе Илија Гарашанин, истакао да којим случајем постоји титула ,,Бизмарк“, Јована Ристића би одмах предложио за исту. Био је то тек почетак једне блиставе каријере великог српског државника.