Томас Вудро Вилсон рођен 28. децембра 1856. године, а преминуо 3. фебруара 1924. године, био је двадесет и осми председник САД у периоду од 4. марта 1913. до 3. марта 1921. године, тачније за време трајања Првог светског рата.
Уласком Сједињених Америчких Држава у Први светски рат на страни Сила Антанте 1917. године, тадашњи председник Вудро Вилсон направио је до тада незамислив искорак у спољној политици своје земље и отворено се умешао у европске политичке токове, сматрајући да је то за добробит човечанства.
У тренутку када САД улази у рат, председник је имао неисцрпне економске и војне потенцијале довољне да одлуче исход рата. Вилсон је имао иновативне политичке идеје засноване на моралним приципима које гарантују иста права свакоме, и јачим и слабијим.
Након пробоја Солунског фронта, 1918, долази до распада аустроугарског система и Србија у највећој мери заузима границе у тада заједничкој држави Срба, Хрвата и Словенаца.
На Париској мировној конференцији Вудро Вилсон се појавио са својом делегацијом од 150 људи, махом научника, који су након распада Аустроугарске прихватили његово становиште о стварању Југославије. Његова улога у стварању Југославије као државе Јужних Словена том приликом постаје препознатљива, а он постаје одлучујући политички чинилац који је то уједињење и омогућио.